Moja nevidljiva bolest i ja

Ono što je najteže kad patiš od autoimune bolesti kao što je Hašimoto, jeste što spada u vrstu nevidljivih bolesti. Onaj ko ima ovog Japanca  kao stalnog gosta, često se sreće sa nerazumevanjem okoline, jer spolja gledano izgleda sasvim zdravo i normalno. Ali iznutra, oboleli od ovog oboljenja se svakodnevno bore sa čitavom armijom simptoma čiji je jedini posao da ga sputaju u svemu što mu padne na pamet da uradi.
Postoje dani kada se probudim naspavana i spremna da osvojim ceo svet, ali moje telo posle pola sata počinje da se buni i tera me da sve ono što sam planirala ostavim za neki drugi dan. Jednostavno, nema nekog razloga i daleko od toga da spadam u lenje osobe, ali moje stanje se menja iz sata u sat podstaknuto vremenom, stresom ili ničim izazvano. Takvo stanje je jako frustrirajuće i najmanja sitnica može da me izbaci iz koloseka. Naravno, tada stradaju moji ukućani, jer koji me đavo pitaju šta mi je. Druga loša stvar kad nemate energije je što više niste aktivni kao nekad a tada stradaju prijateljstva i vaš društveni život. Samo oni koji pate od ove vrste bolesti znaju da to nije normalan umor, "kada vas mrzi da nešto uradite ili danas ću odmarati" umor , već stanje konstantnog umora kada vam je mrsko i predstavlja napor čak i najmanja sitnica kao što je pranje kose. A napolje se ne izlazi sa prljavom kosom. A pozivi za druženje vaših prijatelja su sve ređi i ređi.
Takođe, kao osoba koja nije sklona žaljenju, ni sama ne znam šta da odgovorim kada me pitaju kako sam. Odgovorila bih da sam se jutros probudila sa takvim bolom u desnom ramenu da nisam ruku mogla da podignem, ili da mi se toliko spava, a ne mogu da zaspim, ili...
Ali uvek odgovorim sa "Dobro sam" i sve se završi na tome ili odgovorom:"Tako i izgledaš". I tako se vrtim u začaranom krugu.
Često ljudi koji su nam bliski imaju neodoljivu želju da nam pomognu i onda nam predlažu razne načine za ozdravljenje, jer je njihova vremešna tetka sa sela uspela da izleči tu i tu bolest. Volela bih da svi shvate da je ovo neizlečiva bolest, samo mogu da dam sve od sebe da mi bude bolje.
Sve što bi mi u ovom trenutku značilo da moj prijatelj bude prijatelj, zagrljaj, podrška i razumevanje. Razumevanje da sam u ovoj borbi sama.
Sama dok se borim protiv sebe same.
Hvala i Vama koji ovo čitate kako biste bolje razumelu borbu kroz koju prolaze svi koji imaju neku autoimunu bolest.