Selen i štitna žlezda

Da bi vaša štitna žlezda normalno funkcionisala morate unositi odgovarajuće količine selena da bi nas selen štitio od bolesti koje dolaze starenjem, nekih oblika kacera i osteroporoze.

Najveće količine selena u ljudskom organizmu nalaze se u jetri, bubrezima i štitnoj žlezdi. Kada su količine selena male, naša štitna žlezda moraće da radi jače kako bi proizvela hormone, a naše telo još više kako bi te hormone moglo da iskoristi na ćelijskom nivou.Nedostatak selena, takođe, dovodi do povećane koncentracije slobodnih radikala. Selen štiti našu štitnu žlezdu kada god je pogođena stresom-što se dešava svakodnevno.

Siptomi nedostatka selena:

-bol i slabost u mišićima

-promene na koži i kosi

-pojavljivanje belih mrlja na noktima.

Selen pomaže organizmu i da reciklira jod, zato se često uz nedostatak selena javlja i nedostatak joda.

Izvori selena su: tuna, semenke, svinjetin, govedina, crni luk, beli luk, brokoli, kelj, kupus, karfiol(moraju biti kuvani na pari), jaja, ćuretina, piletina, plodovi mora.

Često nije dovoljno unositi selen samo preko hrane već je potrebno koristiti i suplemente.







Izvori:
http://www.medscape.com/viewarticle/777483
http://perfecthealthdiet.com/2011/05/iodine-and-hashimotos-thyroiditis-part-2/

Gluten i hipotiroidnost

Gluten  nalazimo u žitaricama kao što su: pšenica, ječam, raž i koje u raznim oblicima svakodnevno koristimo u ishrani. 

Gluten se sastoji iz dva biljna proteina: gliadina i glutenina. GLIADIN je protein koji je stran ljudskom organizmu i zato može da izazove burne reakcije imunog sistema. Zrno ovih žitarica, naročito pšenice, danas se tretira na mnogobrojne načine i zato gluten postaje tvrđi i teško svarljiv ili potpuno nesvarljiv. Naš organizam zato proizvodi čitav niz alergijskih reakcija kao odgovor imunog sistema i stvara simptome koji su manje ili više izraženi. Gluten izaziva simptome poput kožnih promena, disbalansa hormona, depresije, artritisa, migrena, ali može da izazove i obozbiljna oboljenja poput celijakije, Hašimotovog tiroidisa i Grevsove bolesti. Gliadin u organizmu proizvodi enzim koji je po svom sastavu sličan enzimu štitne žlezde i kada imuni sistem napada strano telo poput glutena, napada i tkivo štitne žlezde. Zato je veoma bitno da se kod pacijenata koji boluju od poremećaja rada štitne žlezde ispita i postojanje netolerancije na gluten.

Ukoliko je pacijent netolerantan na gluten, preporučuje se bezglutenska dijeta. Mora se izbegavati hrana poput svih vrsta hleba i peciva, piva, testenina, supa, soja soseva... Iako je biti na bezglutenskoj dijeti teško, jer smo mi nacija koja konzumira belo brašno u ogromnim količinama i dalje možete uživati u hrani koja ne sadrži gluten. Na policama u prodavnicama tražite proizvode koje ne sadrže gluten, budite strpljivi i čitajte deklaracije. Kako budete unosili hranu bez glutena, osećaćete se sve manje umorno i to će vrlo lako postati vaš način života.

Izvori:
www.liveciense.com
www.hashimoto.rs

Pileća krilca sa medom

Sastojci:

1 kg pilećih krilaca

pola šolje meda

sok od celog limuna

5 češnja belog luka

Priprema:

Krilca stavite u pleh i dobro posolite, stavite u rernu i pecite na 220C petnaestak minuta. Za to vreme pripremite preliv od meda, limuna i sitno naseckanog belog luka. Izvadite krilca iz rerne, prelijte ih ovom napravljenim smesom i pecite ih dok se ne uhvati divna zlatna korica. Uživaćete u svakom zalogaju, a ovako pripremljena krilca su jako zdrava.

Bezglutenske pločice

U lečenju hipotiroidnosti veoma je bitno voditi računa o ishrani. Iz jelovnika bi, svakako, trebalo izbaciti sve namirnice koje sadrže gluten, kao i soju koja je sve vise genetski modifikovana. Na gluten telo, koje se bori sa autoimunom bolešću, jako loše reaguje i trebalo bi ga što manje unositi ili ga potpuno izbaciti iz upotrebe. Umesto brašna trebalo bi koristiti brašno pseudo žitarica ili zrnevlje istih. Zato vam dajem recept za krekere ili hrskave pločice koje možete jesti kao obrok, uz obroke ili kad god osetite glad. Daće vam preko potrebnu energiju, koja fali svima koji se bore sa hipotiroidnošću.

BEZGLUTENSKE PLOČICE

Sastojci: 

-1 i 1/2 šolja semena od suncokreta
-1/4 šolje od semena od bundeve
-1 šolja celog lanenog semena
-1/2 šolje mlevenog lanenog semena
-1/2 šolje susama
-malo seckanih badema
-3 decilitara vode i malo soli

Priprema:

Dobro izmešati sve sastojke, sipati u pleh na papir za pečenje kako se ne bi zalepilo i ubaciti u rernu prethodno zagrejanu na 150C. Peći desetak minuta, izvaditi iz rerne i iseći na željene oblike, vratiti u rernu na još dvadesetak minuta.

Možete ih jesti sa raznim krem sirevima, medom, jogurtom ili ih možete grickati uz obroke. Napravite, probajte i unesite ovu zdravu pločicu u vašu svakodnevnu ishranu.

Napomena:
Možete ih praviti i u slatkoj varijanti, dodajući med, cimet, malo djumbira... 

Domaća granola

Granola je odličan izbor ako želite zdrav doručak. Granola se pravi od raznih vrsta žitarica, semena, meda i predstavlja zdraviju i hrskaviju verziju muslija, a možete je vrlo lako napraviti kod kuće. Možete sami napraviti svoju kombinaciju a ovde ćete dobiti recept moje omiljene.

Domaća granola

Sastojci:

3 šolje oljuštenog ovsa 

1/2 šolje semena od bundeve
1/2 šolje semena od suncokreta
1/2 šolje seckanih badema
kašika cimeta
1/2 šolje meda
1/4 šolje maslinovog ulja

Priprema:

Sve sastojke dobro izmešati dok se ne dobije ujednačena masa. Kada dobro izmešate sve sastojke izručite na papir za pečenje i pecite oko 20 minuta u prethodno zagrejanoj  rerni na 150 C. Posle desetak minuta sve dobro promešajtie kako bi se ravnomerno ispeklo i vratite na još deset minuta.

Kućom će vam se širiti divan miris koji dolazi iz vaše rerne.
Kada se granola ispeče, pustite da se ohladi i napunite teglu koju ćete držati dobro zatvorenu. Tako granolu možete čuvati mesec dana.
Ovako pripremljenoj granoli možete dodavati sušeno i sveže voće, običan ili voćni jogurt. Šta god bude vaš izbor nečete pogrešiti, jer je ukus fantastičan. 

Hipotiroidizam

Danas se hipotiroidizam može smatrati tihom epidemijom. Sve je više obolelih ljudi od nekog oblika oslabljenje funkcije štitne žlezde. Ljudi godinama mogu živeti sa simptomima koje ova bolest izaziva, a da za njihovu boljku nema leka.

Smatra se da 90% ljudi sa oslabljenom funkcijom štitne žlezde ima Hašimoto virus, bolest koja se javlja kada imuni sistem napada tkivo štitne žlezde. Da bi se lečilo oboljenje štitne žlezde ili bilo koje autoimuno oboljenje, mora se doći do uzroka koji je stvorio neravnotežu u samom imunom sistemu i organizmu. 

Promene u ishrani mogu se smatrati prvom linijom odbrane od smanjene aktivnosti štitne žlezde. Ljudi koji boluju od ovog oboljenja su hronično umorni i često osećaju smanjenu mentalnu sposobnost, zato posežu za namirnicama koje sadrže velike količine šećera i kofeina, ali te namirnice mogu još više da naškode štitnoj žlezdi i destabilizuju nivo šećera u krvi.

Zato je potrebno redukovati unos ili potpuno izbaciti kofein i šećer, čak i prerađene ugljene hidrate koji se nalaze u brašnu, jer ih telo prepoznaje kao šećere. U ishranu treba uvesti što više zrnevlja pseudo žitarica (heljda, kinoa, ječam, proso, raž...) koje su dobre za srce.

Pojačajte unos proteina. Proteini prenose hormone štitne žlezde do svih tkiva i ćelija i svaki takav obrok normalizuje funkciju štitne žlezde. Proteine koji su dobri za normalno funkcionisanje štitne žlezde nalazimo u orašastim plodovima, pilećem, ćurećem, junećem mesu, ribi i mahunarkama. 

U ishrani treba povećati i unos masti koje utiču na smanjenje lošeg holesterola, a utiču na povećanje dobrog holesterola koji drži hormone u balansu, a naročito hormon štitne žlezde.

Takve masti nalazimo u maslinovom ulju, avokadu, lanenom semenu, ribi, orašastim plodovima, kikiriki puteru, jogurtu, nekim masnim sirevima i proizvodima koji sadrže kokosovo mleko. 

100% bezglutenska ishrana. Molekularna struktura štitnog tkiva je slična kao kod glutena. Zato kod ljudi koji imaju Hašimota dolazi do zamene identiteta. Ako unosite gluten to može povećati autoimuni napad na vašu štitnu žlezdu.

Otkrijte da li imate neku infekciju u telu. Hronična infekcija može dovesti do pojave autoimunog oboljenja. 

Pronađite izvor vašeg stresa, radite na njegovom uklanjanju vežbajući. Fizička aktivnost je veoma bitna u borbi protiv ovih oboljenja. Hormoni koji se luče vežbanjem blagotvorno deluju na stanje celog organizma i utiču i na nivoe adrenalina čije su vrednosti poremećene kod onih koji boluju od Hašimota. Vežbajte meditaciju i disanje i postepeno ćete se osloboditi hroničnog stresa.

Uvek imajte na umu da je važno da pronađete svoje ventile za opuštanje i već ste na korak do izlečenja.

Sindromi nedovoljno aktivne štitne žlezde

 

Šta je štitna žlezda?

Štitna Žlezda
 lat. glandula thyreiodea

Štitna žlezda nalazi se u vratu ispod Adamove jabučice i ima oblik leptira. Sastoji se iz dve školjke. Štitna žlezda luči dva hormona-T3 i T4 koji pomažu da se reguliše metabolizam svake ćelije u organizmu. Oni su od suštinske važnosti za rast i razvoj organizma. T3 se takodje, proizvodi u jetri i bubrezima. Hipofiza pomaže da se kontroliše količina hormona štitne žlezde u krvi. Kada su nivoi ovih hormona niski, hipofiza proizvodi Tiroidni Stimulativni Hormon (TSH) da bi se povećala proizvodnja T3 i T4.

Šta je hopotiroidizam?

To je termin za nedovoljno aktivnu štitnu žlezdu koja ne proizvodi dovoljne količine T3 iT4.

Simptomi nedovoljno aktivne štitne žlezde:

-dobijanje na kilaži

-smanjenje apetita

-hladne ruke i noge

-prekomerno znojenje

-suva koža

-suva, beživotna kosa

-nokti lako pucaju

-naduto lice, otečeni kapci i podočnjaci

-oticanje ruku i nogu

-glavobolje

-bol u mišićima i zglobovima

-zujanje u ušima

-tahikardija

-visok holesterol i trigliceridi

-smanjen krvni pritisak

-smanjen libido

-vrtoglavice

-umanjena mentalna sposobnost

-letargija

-promene raspoloženja i depresija

-slabost i teškoće pri jutarnjem ustajanju

-hronični umor

-zatvor

-alergije

-grub glas

-nedostatak vazduha

-sindrom karpalnog tunela

Uspostavljanje dijagnoze

Ukoliko imate više od tri navedena siptoma, mošda imate nedovoljno aktivnu štitnu žlezdu, ali dijagnoza može biti uspostavljena kroz testove krvi za štitnu žlezdu.

Ovi testovi proveravaju nivoe glavnih hormona štitne žlezde-T3 i T4, kao i TSH, ali ovaj test može uključiti i druge markere kao što su antitela štitne žlezde i tako se uspostavlja dijagnoza Hašimotove bolesti. Ovo i jeste najčešći uzrok hipotiroidnosti kada imuni sistem natera telo da napadne štitnu žlezdu.

Uzroci

Pored Hašimota postoje i drugi uzroci za oboljevanje od hipotiroidizma, kao što je genetski faktor, nedostatak joda u ishrani, hronične infekcije, hronični stres.

Unošenje velikih količina fluora, hlora i broma, takodje, mogu biti uzroci. 

Dr Hakaru Hašimoto

 

Hakaru Hašimoto je rođen 5. maja 1881. godine u seocetu Midau u Japanu. Njegova porodica je generacijama školovala lekare, u to vreme jako cenjeno zanimanje u Japanu.

Dr Hakaru Hašimoto
(1881-1934)

Doktor Hašimoto se zainteresovao za oboljenja štitne žlezde dok je bio specijalista na hirurgiji u bolnici u nemačkoj. Između 1908. i 1912. godine, proučavao je tkiva uzeta sa štitnih žlezda četiri sredovečne pacijentkinje. Proučavajući ove uzorke tkiva otkrio je novu patologiju, koja je isključivala Grevsovu bolest, Ridelov tiroitizam, hronične infekcije kao moguće dijagnoze. Bio je ubeđen da se radi o potpuno novom oboljenju štitne žlezde. Nazvao ga je struma limfomatoza i utvrdio je da izaziva hopotiroitidnost kod pacijenata.

   Dr Hakaru Hašimoto umro je pre nego što je njegov doprinos borbi protiv oboljenja štitne žlezde priznat. Sa 35 godina vratio se u svoje selo gde je radio kao doktor, sve dok 9. januara 1934. godine nije umro od tifusa.

 Danas, veliki deo ljudske populacije se bori sa hipotiroidnošću, a od toga se smatra da 90% ljudi ima upravo Hašimoto tiroidno oboljenje.